Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko – pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je ka­zao je, u in­te­vjuu za „Dan”, da on od­go­va­ra Sve­tom Pe­tru Ce­tinj­skom, a biv­ši pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić še­fo­vi­ma NA­TO pak­ta. Mi­tro­po­lit je su­ge­ri­sao po­li­ti­ča­ri­ma vla­sti da pri­je do­no­še­nja od­lu­ke o NA­TO pak­tu pri­u­pi­ta­ju Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog da li to po­dr­ža­va­ju svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re. Od­go­va­ra­ju­ći na po­ru­ke Đu­ka­no­vi­ća da će Mi­tro­po­li­ja Cr­no­gor­sko- pri­mor­ska (MCP) do­bi­ti svo­ju ni­šu, mi­tro­po­lit je oci­je­nio da pred­sjed­nik DPS-a ne zna šta go­vo­ri i da ne­ma poj­ma o cr­kvi.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te op­tu­žbe du­go­go­di­šnjeg pre­mi­je­ra i pred­sjed­ni­ka DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da ste po­li­ti­čar u man­ti­ji?
-Go­spo­din Đu­ka­no­vić je bio glav­na lič­nost u svim isto­rij­skim zbi­va­nji­ma u Cr­noj Go­ri od de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Iz­me­đu osta­log, nje­ga na­zi­va­ju i Mi­lo kralj. I za­i­sta, oči­gled­no se on i po­na­ša ta­ko, kao kralj. Da li mu je stvoj­stven onaj ap­so­lu­ti­zam kra­lja Ni­ko­le pr­vog Pe­tro­vi­ća, to ni­je mo­je da su­dim. Me­đu­tim, po­sto­ji jed­na su­štin­ska raz­li­ka iz­me­đu na­šeg cr­no­gor­skog kra­lja i kra­lja Ni­ko­le. Kralj Ni­ko­la je bio kr­šten čo­vjek, čo­vjek cr­kve i u nje­go­vo vri­je­me Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko – pri­mor­ska je bi­la dr­žav­na vje­ra. Naš no­vi kralj bio je ov­dje i kod Ći­vo­ta Sve­tog Pe­tra. Mo­ram da pri­znam ni­je umio da se po­na­ša. To mu ne za­mje­ram, ta­kva mu je bi­la ško­la ku­mro­vač­ko – bro­zo­vač­ka. Pri­šao je ći­vo­tu i klim­nuo gla­vom, kao što sa­da kli­ma­ju u dža­mi­ji, ta­ko ne­ka­ko. On­da je po­sle čak i lo­žio bad­nja­ke. Me­đu­tim, ni­je­su Ce­ti­nja­ni za­bo­ra­vi­li da je Mi­lo na­o­pa­ko na­lo­žio bad­nja­ke. Ja sam u me­đu­vre­mu shva­tio da to ni­je bi­lo iz po­što­va­nja pre­ma cr­kvi i iz vje­re, ne­go iz či­sto po­li­tič­kih raz­lo­ga. On je is­ko­ri­stio Cr­kvu da bi utvr­dio vlast i da bi ostva­rio svo­je po­li­tič­ke ci­lje­ve. U tom du­hu, evo i sa­da u naj­no­vi­je vri­je­me on na­sta­vlja tu pri­ču, ko­ju je ra­di­ka­li­zo­vao 1997. go­di­ne ka­da je po­čeo dru­ga­či­je da se po­na­ša pre­ma cr­kvi i po­čeo da po­dr­ža­va ta­ko­zva­nu CPC. Đu­ka­no­vić me je op­tu­žio da sam po­li­ti­čar u man­ti­ji i na­ja­vio da će za­kon o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma bi­ti do­ni­jet u do­gled­no vri­je­me, a da će cr­kva, od­no­sno Mi­tro­po­li­ja do­bi­ti svo­ju „ni­šu”. Ne znam šta pod­ra­zu­mi­je­va pod tim.. On smje­šta Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog u ni­šu?! Ni­je svje­stan šta go­vo­ri, a opra­šta mu se jer u Bo­ga ne vje­ru­je, pa mo­že da ka­že i ne­što što je dje­ti­nja­sto i ne­ra­zum­no. On ho­će svu isto­ri­ju da smje­sti u ni­šu. Oče­vid­no je da Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva ni­je do­bi­la ni­šu, s njom je sklo­pljen te­melj­ni ugo­vor, a ta­ko je uči­nje­no i s Islam­skom za­jed­ni­com i s je­vrej­skom za­jed­ni­com. Sve je to za po­što­va­nje, ali ne znam ko­li­ko je za po­što­va­nje da MCP na kra­ju sve­ga to­ga za­slu­ži ne­ku ni­šu, dok su dru­ge za­jed­ni­ce do­bi­le sva svo­ja pra­va.
Đu­ka­no­vić oči­gled­no ima ha­ri­zmu kao pol­ti­čar, ali s dru­ge stra­ne poj­ma ne­ma o cr­kvi. On ne zna ka­kva je ulo­ga Cr­kve. S ob­zi­rom da Cr­kva ni­je uvi­jek u sa­gla­sno­sti s nje­go­vom po­li­ti­kom i nje­go­vim na­či­nom ostva­ri­va­nja ci­lje­va, on­da on jed­no­stva­no sma­tra da Cr­kvu tre­ba eli­mi­ni­sa­ti.
Ja sve lju­de do­ži­vljam kao pri­ja­te­lja, pa i Đu­ka­no­vi­ća No i po­red to­ga, nje­go­vo shva­ta­nje je dru­ga­či­je od mog, kao i od­go­vor­nost. Nje­go­va je od­go­vor­nost pri­vre­me­na i za Cr­nu Go­ru i na­rod. Ja od­go­vo­ram pred Sve­tim Pe­trom Ce­tinj­skim, a on od­go­va­ra pred še­fo­vi­ma NA­TO pak­ta. I tu je ve­li­ka raz­li­ka iz­me­đu nas.
● U pe­tak se or­ga­ni­zu­je pro­test na Ce­ti­nju po­vo­dom gla­sa­nja o NA­TO pak­tu?
-Što se ti­če pro­te­sta, ko­ji or­ga­ni­zu­je DF, to je nji­hov po­li­tič­ki skup, cr­kva ne­ma ve­ze s tim. Cr­kva oba­vlja svoj po­sao ve­če­ras, pod­stak­nu­ta vre­me­nom ka­da je bi­lo bom­bar­do­va­nje Cr­ne Go­re. Slu­ži­će­mo za­u­po­ko­je­nu li­tir­gi­ju i po­men u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru za sve one ko­ji su po­stra­da­li od tog na­si­lja. Ja sam du­žan pred Bo­gom, pred svo­jom sa­vje­šću i ći­vo­tom Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog da da­nas po­vo­dom tog na­si­lja i zlo­či­na NA­TO pak­ta odr­žim za­u­po­ko­je­nu li­tur­gi­ju i po­men svi­ma po­stra­da­lim i u Sr­bi­ji, i u Cr­noj Go­ri, kao i žr­tva­ma od Ukra­ji­ne do Azi­je. Isto to će­mo ura­di­ti i 7. ma­ja za oko 2.000 po­bi­je­nih u Pod­go­ri­ci. NA­TO bom­bar­do­va­nje Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i ne­ka­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve je di­rekt­ni na­sta­vak na­ci­fa­ši­stič­ke ti­ra­ni­je iz vre­me­na Dru­gog svjet­skog ra­ta. No­si­lac ta­kve ti­ra­ni­je je NA­TO pakt. Ka­da bi se taj NA­TO pakt sa­da po­ka­jao pred Bo­gom i pred lju­di­ma i ob­no­vio ono što je uni­štio, on­da bi to bi­lo do­bro.
Kad je u pi­ta­nju do­no­še­nje od­lu­ke vla­sti o NA­TO pak­tu na Ce­ti­nju, do­bro je da se ona do­no­si na Ce­ti­nju, jer je to pre­sto­ni grad ko­ji je bio i ostao te­melj Cr­ne Go­re. Me­đu­tim, ka­da bih ja bio na nji­ho­vom mje­stu, kao što ni­je­sam, on­da bih ja do­šao kod Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog da ga pri­u­pi­tam ka­ko oni ra­de i usmje­ra­va­ju Cr­nu Go­ru, je li to u nje­go­vom du­hu. Pri­u­pi­tao bih ja i Pe­tra dru­gog o to­me. Bi­lo bi do­bro ka­da do­no­se tu od­lu­ku da pri­u­pi­ta­ju je li to iz gla­ve ci­je­log na­ro­da ili je iz gla­ve sa­mo jed­ne gru­pe lju­di, i da li ta gru­pa lju­di ima pra­vo pred Bo­gom i Sve­tim Pe­trom Ce­tinj­skim i isto­ri­jom Cr­ne Go­re, da pre­u­zi­ma ta­kvu od­go­vor­nost na se­be. Bo­jim se da oni ko­ri­ste tu vlast i ho­će po­što- po­to da do­ne­su jed­nu ta­kvu od­lu­ku, ne pi­ta­ju­ći na­rod na re­fer­ndu­mu, ka­ko je to tre­ba­lo da bu­de. Ovo je pr­vi put da se na ta­kav na­čin do­no­si pre­sud­na od­lu­ka. Tre­ba­lo bi da se za­pi­ta­ju ka­kva je bu­duć­nost ta­kve od­lu­ke. Da li se ti­me ta gru­pa lju­di od­ri­če i Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i kra­lja Ni­ko­le, i Pe­tra dru­gog? Oni sa­da for­si­ra­ju tzv. za­pad­ne vri­jed­no­sti. Šta se pod nji­ma pod­ra­zu­mi­je­va? Vra­ti­la se ta Evro­pa onom na­če­lu zbog ko­jeg je pro­pa­la ve­li­ka rim­ska im­pe­ri­ja – hlje­ba i iga­ra. To­me te­že ovi vla­sto­drž­ci. Nji­ma je li­je­po. Ka­ko su se obo­ga­ti­li, to oni zna­ju.
Oče­vid­no, je moj stav pro­tiv učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO do­spio do nji­ho­vog sje­di­šta. Ja se ipak na­dam da će i sva ova is­ku­še­nja ko­ja no­si­mo pro­ći i da će sa­zre­ti svi­jest i sa­zna­nje. Ne mo­že bi­ti sve­de­na od­go­vor­nost za bu­duć­nost Cr­ne Go­re na 40-ak lju­di, ko­je je vri­je­me iz­ba­ci­lo, a da se ig­no­ri­še 650.000 Cr­no­go­ra­ca, bez ob­zi­ra na to ko­joj oni vje­ri i na­ci­ji pri­pa­da­ju. Sve­sti rje­še­va­nje ključ­nih pi­ta­nja Cr­ne Go­re i nje­ne bu­duć­no­sti na 40-ak lju­di, mi­slim da to­ga ni­ka­da do­sad ni­je bi­lo u Cr­noj Go­ri.
Mi­tro­po­li­ja je ugra­di­la se­be u bi­će Cr­ne Go­re, u ne­pre­sta­noj bor­bi za, ka­ko bi­smo na­rod­ski re­kli, krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu, u bor­bi za slo­bo­du Cr­ne Go­re, ne sa­mo fi­zič­ku, već i za slo­bo­du pri­je sve­ga od na­si­lja, tir­jan­stva... Da­kle, ta bor­ba cr­kve za slo­bo­du ni­je sa­mo fi­zič­ka, ne­go je to sve­u­kup­ni na­pre­dak ljud­skog bi­ća, sva­kog čo­vje­ka.
● Da li dr­ža­va po­ku­ša­va da di­sci­pli­nu­je cr­kvu?
-Sma­tram da po­ku­ša­va. Ne­ki čak ka­žu da je u no­vi­je vri­je­me is­for­si­ra­na i ova ta­ko­zva­na CPC da bi njo­me ucje­nji­va­li pra­vo­slav­nu cr­kvu u Cr­noj Go­ri i da bi je di­sci­pli­no­va­li na na­če­li­ma ko­ja su od njih usvo­je­na, dok su bi­li sko­jev­ci, Ti­to­vi pi­o­ni­ri... I za vri­je­me ko­mu­ni­zma, bi­lo je i kr­šte­nih ko­mu­ni­sta, lju­di ko­ji su zna­li šta je cr­kva i pri­zna­va­li Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu (SPC).
Ka­ko da­nas gle­da­te na de­ša­va­nja 16. ok­to­bra?
-Mo­ram da pri­znam da se pri­bo­ja­vam na osno­vu sve­ga što se de­si­lo no­si­o­ci­ma ,,dr­žav­nog uda­ra’’ da je to još tu­žni­ja pri­ča od one za vri­je­me kra­lja Ni­ko­le o bom­ba­škim afe­ra­ma. Či­ni mi se da je ova pri­ča još tu­žni­ja, pri­mi­tiv­ni­ja, ne­zre­li­ja i ne­zdra­vi­ja. Pri­je sve­ga na­čin na ko­ji je spre­man na­vod­ni dr­žav­ni udar li­či na dje­ti­nja­ri­ju. Dru­go, je li se do­go­dio dr­žav­ni udar, je li se ne­što do­go­di­lo 16. ok­to­bra, da li je ne­ko­me fa­li­la dla­ka s gla­ve? Je li ne­ko na­pao Đu­ka­no­vi­ća? Za­što za­ma­ja­va­ju Cr­nu Go­ru i ovu si­ri­ti­nju ko­ja ne­ma hlje­ba da je­de? Po­kre­nut je pro­ces ko­ji ni­je uvjer­ljiv ni za njih sa­me, a ka­mo­li za na­rod i Evro­pu.
● Sve če­šća su ubi­stva, na­si­lja... Ka­ko to ob­ja­šnja­va­te?
-Ne da sam za­bri­nut sa­mo zbog to­ga, već i tu­žan. Vi­dim i osje­ćam da je to naj­o­zbilj­ni­ji pro­blem sa­da­šnje Cr­ne Go­re. To je po­sle­di­ca obez­bo­že­ne ide­o­lo­gi­je, ko­ja je sve dru­go sem ljud­sko­sti, po­šte­nja, če­sti, obra­za i vje­re. Ide­o­lo­gi­ja ko­ja je pod­re­đe­na de­be­lom cri­je­vu. Đu­ka­no­vić i osta­li tre­ba­lo bi da usmje­re sve sna­ge na du­hov­ni i mo­ral­ni pre­po­rod i da me pu­ste da ra­dim svoj po­sao. On­da ne­ću da im se ba­vim ova­kvom po­li­ti­kom. A s dru­ge stra­ne, ne­ka oni ne uvo­de mo­ral ili du­hov­nost ko­ji ni­je­su ni­ka­da bi­la svoj­stve­ni Cr­noj Go­ri, a po­sli­je to­ga me­ne op­tu­žu­ju što pro­tiv to­ga pro­te­stu­jem.

Ni­ko­la Mar­ko­vić-
Mi­li­ca Kr­go­vić


Od­go­va­ra­lo im je kad sam kri­ti­ko­vao dru­ge

-Po­li­ti­ča­ri­ma je mje­sto u cr­kvi, a ne cr­kvi u po­li­ti­ci. Ka­da sam svi­rao u pi­štalj­ke pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća, on­da su mno­gi bi­li pre­sreć­ni zbog to­ga, ali ka­da sam po­sle to­ga do­veo u pi­ta­nje nji­ho­vu po­li­ti­ku, od­no­sno ne po­li­ti­ku ne­go nji­ho­vo rje­ša­va­nje sud­bin­skih pi­ta­nja na­ro­da, bi­lo je dru­ga­či­je. Osnov­no na­če­lo Cr­kve je žr­tvo­va­nje se­be za dru­ge, a ne žr­tvo­va­nje dru­gih za se­be. Ako po­li­ti­ča­ri tra­že od me­ne da pri­hva­tim nji­ho­vo na­če­lo, oni on­da tra­že od me­ne da se od­rek­nem Hri­sta, Ći­vo­ta Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog- po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.


Ne bi me ču­di­lo da me Sti­je­po­vić pre­da tu­ži­o­cu

Go­vo­re­ći o ne­dav­noj pri­ja­vi ko­ju je pro­tiv mi­tro­pli­ta pod­nio gra­do­na­čel­nik Glav­nog gra­da Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, mi­tro­po­lit je ka­zao da ga ne bi ču­di­lo da ga pr­vi čo­vjek Pod­go­ri­ce po ko­mand­noj du­žno­sti pre­da jav­nom tu­ži­o­cu.
-Ako mu je za utje­hu, to ni­je pr­vi put. Imao sam tri pri­ja­ve. Op­tu­žen sam i zbog cr­kve na Ru­mi­ji gdje su me ka­zni­li opo­me­nom, a on­da za­to što smo og­bno­vi­li Gor­nji ma­na­stir u Ostru­gu i ni­je­smo pi­ta­li ovu mod­nu kre­a­tor­ku (Ana­sta­zi­ju Mi­ra­no­vić, di­rek­tor­ka Upra­ve za kul­tur­na do­bra). Umje­sto da nam po­mog­nu da sa­ču­va­mo vri­jed­no­sti , oni ho­će kul­tu­ru bez kul­ta – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
On je ob­ja­snio da je do­ne­se­na od­lu­ka da se na Ko­ni­ku, gdje je ne­kad bi­la pi­ja­ca, gra­di vjer­ski obje­kat i na osno­vu to­ga je pri­ku­plje­no 7.000 pot­pi­sa ka­ko bi se na toj lo­ka­ci­ji sa­gra­dio hram Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog.
-Mi smo na toj lo­ka­ci­ji sta­vi­li krst ko­ji su ne­dav­no van­da­li ski­nu­li, kao i iko­nu Sve­tog Va­si­li­ja. Ti ko­ji to ra­de ne­ka se sa Sve­tim Va­si­li­jem ob­ra­ču­na­ju, a ne sam­nom. Ta­kvo skr­na­vlje­nje Sve­tog Va­si­li­ja ni­je za­pam­će­no u ovih 350 go­di­na, od ka­da je Sve­ti Va­si­li­je svo­jim su­za­ma gri­jao hlad­ne sti­je­ne – do­dao je mi­tro­po­lit.


Po­što­va­nje i po­dr­ška „Da­nu”

Osvr­ću­ći se na na­pa­de ko­je u kon­ti­nu­i­te­tu do­ži­vlja­va dnev­ni list ,,Dan’’, mi­tro­po­lit je ka­zao da ,,Dan’’ i da ni­šta dru­go ni­je ura­dio osim što se svo vri­je­me štam­pa na ći­ri­li­ci, i ta­ko ču­va naš je­zik i pi­smo, vi­še je ne­go do­volj­no za po­što­va­nje. On je is­ta­kao da su na­pa­di na ,,Dan’’ ne­ra­zum­ni.
-Va­še no­vi­ne ima­ju pra­vo i oba­ve­zu da po­dr­že sve što je do­bro i kri­ti­ku­ju ono što je lo­še bez ob­zi­ra na to da li se ra­di o vla­sti, opo­zi­ci­ji ili o mi­tro­po­li­tu. Ima­te pu­nu po­dr­šku u to­me što ra­di­te – po­ru­čio je „Da­nu” mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.